Dok se Srbija priprema za lokalne izbore u deset opština, kao i za prevremene izbore koji će biti održani najverovatnije do kraja ove godine, jedno pitanje sve češće odzvanja među građanima ove šumadijske opštine – da li je konačno došlo vreme za stvarno ujedinjenje opozicije?
U Kniću, gde lokalni izbori ovog puta nisu na dnevnom redu, politička temperatura ipak ne opada. Naprotiv, među građanima se sve glasnije čuje zahtev za promenama i za formiranjem jedinstvene opozicione liste koja bi mogla da se suprotstavi dugogodišnjoj vlasti Srećka Ilića i Srpske napredne stranke, koju mnogi ocenjuju kao katastrofalnu.
Građani sve otvorenije govore o potrebi da se napravi snažan front svih koji žele promenu. „Nama ne trebaju tri ili četiri liste koje će se međusobno pojesti, već jedna jaka lista koja će pobediti“, kaže jedan meštanin Knića. Slično razmišljaju i drugi – ujedinjenje se više ne vidi kao opcija, već kao nužnost.
Posebno je zanimljivo da se u Kniću formirala jaka pro-studentska struja, sastavljena od mladih ljudi i aktivista koji su poslednjih 15 meseci bili među najaktivnijim učesnicima velikih protesta tokom 2025. godine. Ta energija, kako ocenjuju sagovornici, predstavlja možda i najzdraviji deo političkog tkiva opštine – deo koji nije kompromitovan prethodnim političkim igrama.
Ipak, ključno pitanje ostaje: da li postoji realna šansa da se opozicija zaista ujedini?
U tom kontekstu, sve oči uprte su u opozicione lidere – Đurđa Obradovića, Nikolu Čamparevića i Radoja Cvetića. Da li su spremni da prevaziđu lične ambicije i sujetu i stanu iza jedinstvene liste, koja se već neformalno pominje pod imenom „Ujedinjeni za Knić“?
„Ako se oni ne povuku korak unazad, nema ništa od pobede“, kaže jedan od sagovornika. „Narod više nema strpljenja za njihove međusobne sukobe.“
Kritike na račun ovih političara sve su glasnije. U razgovorima sa stanovnicima Knića često se može čuti da su „predugo na sceni“ i da su „već imali prilike da pokažu šta znaju“. Posebno se apostrofira Nikola Čamparević, koji je u jednom periodu bio i potpredsednik opštine.
„Kako da verujemo nekome ko je bio deo vlasti?“, pita se jedan meštanin. „To narod pamti.“
Drugi dodaju da su svi oni na ovaj ili onaj način učestvovali u političkom životu opštine godinama unazad, bez suštinskih promena. „Ako će opet oni da se svađaju oko funkcija, bolje da i ne prave listu“, kaže jedna sagovornica.
I pored toga, među građanima i dalje postoji nada. Nada da će se, pod pritiskom javnosti i uviđanjem ozbiljnosti trenutka, opozicioni lideri ipak odlučiti na kompromis.
Jer, kako kažu mnogi, ovo više nije pitanje političkih poena, već pitanje opstanka normalnog života u Kniću.
Da li će Đurđa Obradović, Nikola Čamparević i Radoje Cvetić uspeti da prevaziđu sebe i ličnu želju za vlašću zarad zajedničke pobede nad zlom koje je, kako mnogi ocenjuju, zadesilo ovu opštinu?
Odgovor na to pitanje mogao bi da odluči ne samo političku sudbinu opozicije, već i budućnost Knića.
Studentska lista Knić?
U takvom političkom ambijentu, sve više pažnje privlači i inicijativa za formiranje pro-studentske liste u Kniću, koja bi, prema mišljenju mnogih, mogla da predstavlja ključni faktor okupljanja i osveženja opozicione scene.
Za sada, međutim, ova inicijativa nije objedinjena. Postoji više odvojenih grupa i inicijativa koje deluju u istom pravcu, ali bez jasne koordinacije. Reč je o aktivistima, mladim ljudima i pojedincima koji su već dokazali svoju posvećenost kroz višemesečno učešće u protestima, ali koji još uvek nisu pronašli zajednički organizacioni okvir.
Kako tvrde upućeni, dalji razvoj situacije u Kniću u velikoj meri zavisi od događaja u Kragujevcu. Naime, očekuje se da nakon 4. Aprila bude formirana Studentska lista u tom univerzitetskom centru, koja bi mogla da posluži kao model i podrška za slične inicijative u manjim sredinama.
Plan je, kako se nezvanično može čuti, da Studentska lista Kragujevac pomogne formiranje autentične studentske liste u Kniću, ili šire ujedinjene opozicione liste zasnovane na studentskim principima – transparentnosti, odgovornosti i odbacivanju kompromitovanih kadrova.
Ipak, jasno je da se Knić ne može porediti sa Kragujevcom. Kao mala opština, sa znatno manjim brojem stanovnika, studenata i stručnih kadrova, Knić nema kapacitet da samostalno generiše masovan studentski pokret poput onog u univerzitetskom centru.
Zato se i očekuje da upravo Kragujevac odigra ulogu pokretača – ne kao nametnuti autoritet, već kao logistička i organizaciona podrška, koja bi pomogla da se postojeće inicijative u Kniću objedine i artikulišu u ozbiljnu političku alternativu.
Do tada, kako kažu sagovornici, ostaje da se vidi da li će različite pro-studentske grupe u Kniću uspeti da prevaziđu fragmentaciju i sačekaju pravi trenutak za zajednički nastup. Jer upravo bi ta energija, neopterećena starim političkim podelama, mogla da bude presudna u pokušaju stvaranja jedinstvene liste koja bi donela promene koje građani već dugo priželjkuju.
Leave a Reply